USTAVNI SUD

Podnosioci zahteva, grupa od 34 poslanika Skupštine, su podneli zahtev shodno članu 113. stavu 5. Ustava osporavajući odluku Skupštine o izboru Behgjeta Pacollija za predsednika Kosova u trećoj rundi glasanja, tvrdeći da je procedurom izbora prekršen član 86. Ustava u tri aspekta: nije postojao kvorum od dve trećine, koji se zahteva za donošenje odluke o izboru predsednika prema članu 86. stavu 4.; za ovaj položaj je bio predložen samo jedan kandidat dok član 86. stav 5. Uslovljava da bude najmanje dvoje kandidata; i da je došlo do neprihvatljivog prekida tokom procedure izbora, U svom odgovoru g. Pacolli je naglasio da uslov kvoruma u Skupštini prema članu 69. stavu 3. Ustava zahteva prisustvo samo više od polovine poslanika, što je ispunjeno na početku sporne sednice, dodajući da su poslanici koji su napustili sednicu u stvari glasovi protiv njega tako da je postojao kvorum. G. Pacolli je argumentovao da član 86. stav 3. ne uslovljava da Skupština predloži više od jednog kandidata za predsednika, tvrdeći da se odredbe člana 86. st. 5. i 6. o dve trećine glasova i raspuštanju Skupštine primenjuju samo u situacijama kada je predloženo više od dva kandidata za predsednika. G. Pacolli je takođe argumentovao da je predsednik Skupštine konačni tumač Poslovnika Skupštine prema članu 17. stavu 1. Poslovnika o radu Skupštine i da je on odobrio zahtev za pauzu tokom izborne procedure, Sud je odlučio da je zahtev prihvatljiv jer podnosioci zahteva, članovi grupe u sastavu 10 ili više poslanika Skupštine, jesu bili ovlašćena strana koja se pridržavala roka od 8 dana prema članu 113. stavu 5. i koji jesu ispunili uslove člana 42. Zakona o Ustavnom sudu imenujući članove grupe, iznoseći neophodne potpise, identifikujući osporenu odluku, specifikujući Ustavne odredbe za koje se smatralo da su prekršene i dostavljajući dopunske dokaze, Prvo, Sud je ustanovio da se član 86. krši kada poslanici Skupštine predlože samo jednog kandidata za predsednika, naglašavajući cilj ustavotvoraca za prihvatanjem demokratskijeg sistema u kojem je postojanje više od jednog kandidata preduslov za izbor predsednika. Sud je naglasio nedostatak jezičke formulacije koja bi omogućila izbor predsednika sa samo jednim kandidatom, uzimajući kao primer ustave Albanije i Mađarske. Sud je zaključio da je izbor u ovom slučaju nevažeći. Drugo, Sud je zaključio da je izbor nevažeći i zbog nedostatka kvoruma 100% određenog članom 86, koji je obavezivao svih 120 poslanika da glasaju na izboru predsednika (uz izuzetak onih koji su dobili odluku predsednika Skupštine). U pogledu navedenog Sud je naglasio da su poslanici obavezani da učestvuju u radu Skupštine. Na kraju, Sud je naglasio da član 86. i Poslovnik o radu Skupštine ne određuju da li je dozvoljen odmor tokom procedure za izbor predsednika, podvlačeći da je njegova obaveza samo da razmotri navode o kršenju Ustava, konstatujući da odmor tokom procedure ne predstavlja ustavno pitanje u smislu člana 86. Sud je zaključio da podnosioci zahteva nisu izneli dokaze da je došlo do kršenja Ustava, Iz gorenavedenih razloga Sud je odlučio da zahtev oglasi prihvatljivim i sa sedam glasova za i dva protiv odlučio je da je odluka Skupštine o izboru predsednika prekršila član 86. i stoga je nevažeća