USTAVNI SUD

Podnosioci zahteva su podneli zahtev u skladu sa članom 113.7 Ustava Kosova, navodeći da su njihova individulna prava i slobode zagarantovana Ustavom i ESLJP prekršena odlukom Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, ASC-09-0106 od 7. oktobra 2011. godine, koje je odbilo žalbu KAP­a kao neosnovanu i potvrdilo presudu Sudskog veća od 22. oktobra 2009. godine. (presuda ASC-08-0056). Žalbeno veće je odlučilo da „Zbog činjenice da tužilac u konkretnom slučaju nije bio stranka u prethodnom sudskom postupku i pošto kompanija nije imala redovne mogućnosti da iznese dokaze koji podupiru njen stav i da koristi redovna sredstva koja su na raspolagaju stranke u postupku, iz ovih potpuno proceduralnih pitanja treba izvesti zaključak da prethodna presuda ne može da spreči razmatranje tužbe tužioca ENG Office.“ Dalje, podnosioci zahteva su tražili od Suda da uvede privremene mere.
Sud je zaključio da je zahtev podnosioca neosnovan zato što podnosioci zahteva nisu podneli dokaze da su relevantni postupci na bilo koji način bili nepravični ili sadržani samovoljnošću. Stoga, Sud je zaključio da je zahtev očigledno neosnovan u skladu sa pravilom 36 (1.c) Poslovnika o radu. Dalje, što se tiče pitanja podnosioca zahteva o pravnom statusu KAP-a, Sud je zaključio da je već odlučio o pravnom status KAP-a u svojoj presudi u slučaju br. KI25/10. Stoga, o ovome se neće postupati u ovom slučaju, u skladu sa pravilom 36 (3) (e) koje predviđa „Zahtev nije dopustiv za razmatranje u svakom od sledećih slučajeva: kada je Sud već doneo odluku o predmetnoj stvari i kada zahtev ne sadrži dovoljan osnov za donošenje nove odluke“. Štaviše, što se tiče zahteva za uvođenje privremene mere Sud zaključuje da uzimajući u obzir da je zahtev proglašen neprihvatljivim podnosioci zahteva nemaju pravo na osnovu pravila 54. (1) Poslovnika o radu da zahtevaju privremene mere.