USTAVNI SUD

Podnosioci zahteva, 17 bivši radnik Energetske korporacije Kosova (EKK), su podneli zahteve na osnovu člana 113.7 Ustava pod navodima da 17 presuda doneta od strane Vrhovnog suda je povredila njihova prava na svojinu i pravično suđenje, koje je Sud protumačio pozivajući se na član 1. Protokola 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP) i na član 6. EKLJP. Podnosioci zahteva su argumentovali da su nepravedno lišeni interesa profita, i da nisu bili u stanju da poprave povredu pravnim sredstvima, preko redovnih sudova. Vrhovni sud je poništio odluke nižih sudova i usvojio jednostrano poništenje ugovora o naknadi (“Ugovora”) od strane EKK-a nakon prevremenog okončanja ugovora o radu podnosilaca zahteva, kojima im je dato pravo na naknadu dok se ne osnuje i profunkcioniše kosovski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. S jedne strane, Vrhovni sud je došao do zaključka da je EKK ispunio svoje obaveze prema ugovoru o naknadu, jer je osnovao Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (FPIO), što je doveo do raskida ugovora. S druge strane, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ) je osporilo nalaze Vrhovnog suda, priznajući da penzije pripadaju licima sa trajnim ograničenim sposobnostima i licima starijim od 65 godina, ali dodajući da još nije usvojen Zakon o penzijama, putem kojeg se osnovao FPIO.
Što se tiče prihvatljivosti, Sud je utvrdio da su 15 podnosilaca zahteva bili ovlašćene stranke na osnovu člana 113.7 Ustava, i da su oni ispunili uslove o iscrpljenju pravnih sredstava shodno članu 113.7 i članu 47.2 Zakona o Ustavnom sudu (“Zakon”) i da u ovom slučaju nije primenjen uslov o vremenskom roku od četiri meseca, kako je predviđeno članom 49. Zakona, jer je navodna povreda Ustava imala kontinuirani karakter. Sud je odlučio da su 9 odgovarajućih zahteva bili prihvatljivi i da ostalih 8 zahteva su bili samo delimično prihvatljivi, izuzev zahteva za naknadu nakon 65-og rođendana, uključujući zahteve za naknadu za period do njihovog 65-og rođendana.
Što se tiče osnovanosti, Sud se pozvao na član 46, imovinska prava, i član 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP). Sud je obrazložio da čekanje podnosilaca zahteva na privremenu naknadu u skladu sa ugovorima, dok ne počne funkcionisati FPIO, bilo je legitimno pravo zagarantovano članom 1. Protokola br. 1, citirajući slučaj Ibrahimi, Prokshi, Mërlaku i Halili, kao i slučaj Gratzinger i Gratzingerova protiv Republike Češke. Sud je ustanovio da je jednostran raskid ugovora od strane EKK-a pre primenjivanja FPIO ugrozio njihove interese profita od imovine i da je povreda člana 46. i člana 1. Protokola 1. EKLJP.
Ističući pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31.1 Ustava i članom 6. EKLJP, Sud je upozorio da redovni sudovi treba da rešavaju činjenične sporove, proceduralne, kao i one materijalnog prava, citirajući slučaj Garcia Ruiz protiv Španije, dok je fokus bio na tome da li je podnosilac zahteva imao pravično suđenje, citirajući slučaj Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Sud je naglasio da su sudovi dužni da iznesu obrazloženja svojih presuda, iako nivo neophodnih detalja može se promeniti, citirajući član 6.1 EKLJP, slučaj Ibrahimi, Prokshi, Mërlaku i Halili. Što je najvažnije, Sud je naglasio da su podnosioci zahteva argumentovali da Zakon o penzijama kojim se osniva FPIO još nije usvojen, ta tvrdnja je potvrđena od strane MRSZ. Sud je ustanovio da Vrhovni sud nije pokušao da reši argument podnosilaca zahteva, uz predlog da član 74.3 Zakona o ugovorima i obavezama u vezi sa članom 18. Zakona od 1983. o penzijskom i invalidskom osiguranju, bi mogao da podrži ovaj argument. Sledstveno, Sud je došao do zaključka da je Vrhovni sud povredio član 31. i član 6.1 (EKLJP) kada nije uspeo da se bavi specifičnim relevantnim argumentima dostavljenim od strane podnosilaca zahteva, citirajući slučaj Ibrahimi, Prokshi, Mërlaku i Halili.
Iz ovih razloga, Sud je doneo presudu o prihvatljivosti, o povredama člana 46. u vezi sa članom 1. Protokola 1 EKLJP i članom 31. U vezi sa članom 6. EKLJP. Ovom presudom su takođe poništene odluke Vrhovnog suda, i vratio slučajeve na ponovno razmatranje, shodno odlukama i izjavio da nastavlja da zadržava nadležnost po ovom pitanju, do izvršenja ove presude