USTAVNI SUD

KI42/20, Podnosilac zahteva: Armend Hamiti, zahtev za ocenu ustavnosti odluke Tužilačkog saveta Kosova KPK br. 797/2019 od 23. decembra 2019. godine u vezi sa procesom imenovanja glavnog tužioca Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo  

KI 42/20, rešenje o neprihvatljivosti od 29. jula 2020. godine, objavljeno 31. avgusta 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, upravni postupak, neiscrpljenje pravnih sredstava, neprihvatljiv zahtev

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva je konkurisao za položaj glavnog tužioca u Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo na osnovu konkursa koji je raspisao Tužilački savet Kosova.

Tužilački savet Kosova je podnosiocu zahteva dostavio “konačno obaveštenje”, i tom prilikom je istom saopštena vest da ga Tužilački savet Kosova nije izglasao za položaj glavnog tužioca u Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo. Podnosilac zahteva je takođe obavešten: “ovaj rezultat vas svrstava na četvrto (4) mesto u konkurenciji sa ostalim kandidatima, i ne svrstava vas kao konačnog kandidata za izglasavanje u TSK-u”.

Podnosilac zahteva se pred Ustavnim sudom žalio da su mu povređena prava i slobode zagarantovane članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 110 (3) [Tužilački savet Kosova] Ustava Republike Kosovo.

Sud je podsetio da pravilo iscrpljivanja pravnih sredstava iz člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39 (1) (b) Poslovnika obavezuje podnosioce zahteva koji žele da podnesu svoj predmet Ustavom sudu da moraju prvo da iskoriste delotvorna pravna sredstva koja su na raspolaganju po zakonu protiv pobijane presude ili odluke.

Sud je primetio da se u okolnostima konkretnog slučaja, pored mogućnosti ulaganja prigovora na proces izbora glavnog tužioca Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo u okviru Tužilačkog saveta Kosova, važeći zakoni pozivaju i na druga pravna sredstva utvrđena Zakonom br. 03/L-202 o upravnim sporovima. Sud je naglasio da članovi 13. i 14. Zakona o upravnim sporovima, koji se odnose na mogućnost pokretanja upravnog spora, utvrđuju: (i) da se upravni spor može pokrenuti samo protiv upravnog akta koji je donesen u drugostepenom upravnom postupku;  (ii) da se upravni spor može pokrenuti i protiv upravnog akta prvostepenog organa, protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku, i (iii) da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ nije doneo odgovarajući upravni akt prema zahtevu ili žalbi stranke, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.

Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije uspeo da obrazloži zbog čega mu redovna pravna sredstva pred redovnim sudovima iz bilo kog razloga nisu bila dostupna ili su bila nedelotvorna u određenim okolnostima predmeta ili da su postojale posebne okolnosti zbog kojih bi bio oslobođen obaveze iscrpljivanja svih pravnih sredstava.

Sud je zaključio da se zahtev podnosioca mora proglasiti neprihvatljivim jer nisu iscrpljena sva pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20. i 47. Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika.