USTAVNI SUD

KI43/20, podnosilac zahteva: Fitore Sadikaj, Zahtev za ocenu ustavnosti odluke KPK br. 697/2019, Tužilačkog saveta kosova od 12. novembra 2019. godine; i odluke KPK br. 796/2019 Tužilačkog saveta kosova od 23. decembra 2019. godine

KI43/20, rešenje o neprihvatljivosti od 29.jula  2020 godine, objavljeno 31. avgust 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravi lek, rešenje o neprihvatljivosti

Na osnovu spisa predmeta proizilazi, da je podnositeljka zahteva apliciala na poziciju glavnog državnog tužioca Opštinskog tužilaštva, međutim kao kandidat nije dobila dovoljan  broj bodova od strane Panela za vrednovanje, te je shodno tome ona diskvalifikovana u prvom krugu intervjua.

Stim u vezi podnositeljka zahteva je podnela zahtev Ustavnom sudu u kome je tražila ustavnu ocenu  rešenja Tužilackog saveta kosova, smatrajući da ona ne treba da nastavi sa postupkom  iscrpljivanja pravnih sredstava iz razloga što je njen slučaj sličan slučajevima kojim se Ustavni sud već bavio u svojoj ranijoj praksi, pri čemu je pojedine podnosioce zahteva oslobodio obaveza iscrpljenja pravnih sredstava.

Podnositeljka zahteva je smatrala da je rešenjima Tužilačkog saveta njoj povređena prava i slobode garantovane članom 24 [Jednakost pred sudom], članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 32 [Pravo na pravno sredstvo], članom 54 [Sudska zaštita prava] i članom 110.stav 3 [Tužilački savet Kosova] Ustava Republike kosovo, kao i članom 6 (Pravo na pravično suđenje), članom 13 (Pravo na efektivna pravna sredstva) i članom 14 (Zabrana diskriminacije) Evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Sud je tokom analize navoda podnositeljke zahteva kao i spise predmeta našao, da se predmet podnositeljke zahteva razlikuje u odnosu na predmete na koje se podnositeljka poziva, najpre prema poziciji za koju je posnositeljka zahteva aplicirala, “…specifičnost postupka izbora za poziciju Glavnog državnog tužioca i neophodnost da se to učini blagovremeno,” (vidi paragraf 50 presude u slučaju KI99/14 i KI100/14 podnosioci Shyqyri Syla i Laura Pula od 3. jula 2014. godine).

Stoga Sud je našao da sudska praksa na koju se podnositeljka poziva nije odgovarajuća i ne može se primenti u konkretnom slučaju iz gore navedenenog  razloga.

Sud, je zaključio da je podnositeljka zahteva u ovom slučaju pojedinac koji ima redovna pravna sredstva na raspolaganju pred redovnim sudovima i koja spada u red ovlašćenih strana shodno članu 113. 7 Ustava, te za nju važe uslovi iz člana 113.7 Ustava člana 47 zakona i pravilo 39 (1) ( b) Poslovnika. (vidi rešenje o neprihvatljivosti u slučaju KI130/17, Hamdi Ibrahimi, protiv odluke SSK, od 07. jula 2017. godine, paragrafi 29-33).

Samim tim Sud je zahtev podnositeljke proglasio neprihvatljivim   jer nije  iscrpela redovna pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20 i 47 Zakona i u skladu sa pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o radu.