USTAVNI SUD

KI06/21, Podnosilac zahteva: Dragan Mihajlović, zahtev za ocenu ustavnosti postupaka pred Apelacionim sudom Republike Kosova u vezi sa predmetom Ac. br. 3930/2016

KI06/21 presuda od 22. decembra 2022. godine, objavljena 7. februar 2023. god.

Ključne reči: individualan zahtev, suđenje u razumnom roku, dejstvo presude, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na imovinski spor između podnosioca zahteva i Skupštine opštine Prizren, koja je, prema tvrdnjama podnosioca zahteva, uzela njegovu imovinu za koju nije dobio nadoknadu. Kao posledica toga, dana 27. decembra 2004. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbu Opštinskom sudu u Prizrenu, zahtevajući da se nadoknadi za predmetnu imovinu. Nakon tri (3) odluke Osnovnog suda u Prizrenu, kojima je usvojena tužba podnosioca zahteva i dve (2) odluke Apelacionog suda, putem kojih je slučaj podnosioca zahteva vračen na ponovno suđenje, njegov slučaj je u toku razmatranja pred Apelacionim sudom.

Podnosilac zahteva pred Sudom osporava odugovlačenje sudskih postupaka, pod navodom da,  njegov predmet nije presuđen u razumnom roku, pošto redovni sudovi još nisu odlučili o njegovoj tužbi podnetoj 2004. godine i kao rezultat toga prekršili garancije prava na pravično i nepristrasno suđenje, propisane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ocenjujući gore navedenu tvrdnju podnosioca zahteva Sud je prvo elaborisao opšta načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava, a zatim ih je primenio na okolnosti konkretnog slučaja. Sud je, između ostalog, naglasio da, prema ovim principima, računanje roka trajanja postupka počinje od momenta kada je pred nadležnim sudom pokrenut zahtev stranaka za odlučivanje u vezi navodnog prava ili legitimnog interesa, i traje do donošenja i izvršenja pravnosnažne sudske odluke poslednje nadležne instance. Dok, razumnost dužine trajanja postupka mora biti ocenjena u svetlu okolnosti slučaja, uzimajući u obzir: (i) složenost predmeta; (ii) ponašanje stranaka u postupku; (iii) ponašanje nadležnog suda ili drugih javnih organa; kao i (iv) važnost predmeta spora za podnosioca zahteva.

Što se tiče roka koji se mora uzeti u obzir u konkretnom slučaju, Sud je ocenio da rok koji se mora uzeti u obzir u vezi sa navodom podnosioca zahteva za rešavanje njegovog predmeta u razumnom roku računa se od dana podnošenja tužbe, odnosno od 27. decembra 2004. godine pa nadalje, imajući u vidu da je predmet podnosioca zahteva čak i nakon više od šesnaest (16) godina nakon podnošenja tužbe i dalje u toku pred Apelacionim sudom.

Dok je, u primeni kriterijuma u ​​pogledu razumnosti odugovlačenja postupaka, Sud prvobitno utvrdio da, (i) iako se okolnosti konkretnog slučaja odnose na imovinski spor sa tri (3) različite strane uključene u postupak, ne izgleda da je toliko komplikovane prirode da bi mogao opravdati da se sudski postupak za rešavanje predmetnog spora ne završava ni posle šesnaest (16) godina; (ii) podnosilac zahteva svojim radnjama nije doprineo odugovlačenju postupka, već je samo sledio proceduralne korake da ostvari svoje pravo na nadoknadu u vezi sa spornom imovinom; dok (iii) redovni sudovi, čak ni posle više od šesnaest (16) godina, nisu rešili njegov slučaj, pošto isti još uvek čeka da ga reši Apelacioni sud po tužbi. Uzimajući u obzir kumulativnu primenu navedenih kriterijuma, Sud je utvrdio da u okolnostima predmetnog slučaja, trajanje postupka ne može se smatrati razumnim i da je kao rezultat toga došlo do povrede stava 2. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u pogledu prava na pravično suđenje u razumnom roku.

Na kraju, uzimajući u obzir nalaz Suda da dužina postupka u vezi sa tužbom podnosioca zahteva predstavlja povredu prava na donošenje sudske odluke u razumnom roku, propisanu članom 31. Ustava i članom 6. Evropske konvencije. o ljudskim pravima, Sud je naložio Apelacionom sudu da ga u najkraćem mogućem roku, a najkasnije do 22. juna 2023. godine, obavesti o preduzetim merama za sprovođenje njegove presude. Sud je takođe razjasnio da, nije nadležan da odredi nadoknadu, ali da na osnovu svoje sudske prakse, podnosilac zahteva može da koristi pravna sredstva koja su mu dostupna prema zakonu na snazi, za dalje ostvarivanje svojih prava, uključujući i pravo da traži nadoknadu materijalne i nematerijalne štete, kao rezultat povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje u razumnom roku zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.