USTAVNI SUD

KI69/19, podnosilac zahteva: Nazim Kolukaj, Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja Rev. br. 360/2018 Vrhovnog suda od 26.novembra 2018. godine

KI69/19, rešenje o neprihvatljivosti od 22.jula  2020 godine, objavljeno 10 septmbra 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na fer suđenje, izvan vremenskog roka, zahtev za javnu raspravu,  rešenje o neprihvatljivosti

Iz spisa predmeta proizilazi, da su podnosilac zahteva, i lica F.K., Z.K., podneli tužbeni zahtev Osnovnom sudu u kome su tražili opoziv ugovora o poklonu Vr. br. 5517/2010, koji su oni zaključili sa licima B.K., Xh.K., LI.K., F.K., i R.K., dana 22.jula 2010. godine, pri Opštinskom sudu u Prizrenu.

Dana 13.aprila 2017. godine, Osnovni sud je doneo rešenje C. br. 1335/16, kojim tužbu podnosioca zahteva i lica F.K., Z.K., smatra povučenom, navodeći sud je zakazao ročište za glavnu raspravu, kojem nije prisustvovao punomoćnik tužilaca adv. Ibrahi Dobruna, iako su u spisima predmeta postojali dokazi da je isti uredno pozvan, a svoj izostanak nije opravdao. 

Punomoćnik podnosioca je podneo žalbu Apelacionom sudu  koju je on odbacio kao neosnovanu. Pored toga podnosilac je podneo i zahtev za reviziju Vrhovno sudu koji je on odbacio kao nedovoljen.

Podnosilac je smatrao da redovni  sudovi nisu preispitali  pažljivo predmet, nisu  uzeli u obzir očigledne dokaze koje su predočili tužioci, i konačno, „time je očigledno učinio povrede postupka, kada je odlučio da se smatra da je  tužba povučena“.

Sud je  primetio  da je Osnovni sud, njihov tužbeni zahtev odbio rešenjem iz čisto proceduralnih razloga shodno članu 423.3 ZPP, pri tome ne zalazeći u samu suštinu tužbenog zahteva. Konkretnije, Osnovni sud je zaključio, da se ni podnosilac zahteva a ni njegov ovlašćeni zastupnik, nisu pojavili na zakazano ročište, i ako su, shodno spisima predmeta, oni bili uredno pozvani.

Što se tiče odluke Vrhovnih suda, sud je zaključio da Vrhovni sud nije mogao da usvoji zahtev za reviziju podnosioca zahteva, jer on kao takav, u konkretnom smislu ne može ni biti podnet Vrhovnom sudu, posto Apelacioni sud, koji je u ovom slučaju i drugostepeni sud, nije doneo konačnu (pravosnažnu) odluku povodom tužbenog zahteva podnosioca u meritumu, u vezi sa opozivom ugovora o poklonu Vr. br. 5517/2010.

Sud je takođe našao da je sudski postupak podnosioca zahteva, u stvari okončan rešenjem AC.br. 2289/2017 Apelacionog suda, od 23.aprila 2018. godine, koje je shodno informacijama koje je Sud dobio od Osnovnog suda, ono uručeno podnosiocu zahteva 10. maja 2018. godine, i da podnosioca zahteva nije ništa sprečavalo da se po dobijanju tog rešenja Apelacionog suda obrati Ustavnom sudu.

Shodno tome Sud je zahtev podnosioca odbacio  shodno članu 113.7 Ustava, članu 49. Zakona i pravilu 39 (1) (c) Poslovnika, dok je istovremeno zahtev za održavanjem javne rasprave odbio shodno članu 20 Zakona.