USTAVNI SUD

KI120/21, Podnosilac zahteva: Brahim Lajqi, Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja Ac.nr.5936/20, Apelacionog suda Kosova od 24. marta 2021. godine

KI120/21, Rešenje o neprihvatljivosti od  8. juna 2022. godine, objavljeno 30. juna 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, parnični postupak, očigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da je zbog duga za utrošenu  električne energije  u iznosu od 355,02 evra, koji je navodno počinio podnosilac zahteva za vremenski period od 03. aprila 2014.godine, pa do 10. oktobra 2018. godine, Kosovska kompanija za snabdevanje električnom energijom podnela predlog  privatnom izvršitelju kako bi prinudnim putem taj dug naplatili.

Podnosilac zahteva je podneo prigovor na rešenje privatnog izvršitelja Osnovom sudu, navodeći da je deo duga  koji potražuje Kosovska   kompanija za snabdevanje električnom energijom zastareo shodno člana 360 ZOO. Osnovni i Apelacioni sud  su taj prigovor podnosioca zahteva odbili smatrajući da je sama radnja  podnosioca  zahteva, koja se manifestovala kroz pojedinačne novčane uplata za dospeli dug, stvorilo pravnu situaciju da je on indirektno prazno postojanje duga prema poveriocu (CESKO), čime je i prekinuo rok zastare koji je tekao.

Imajući u vidu takav ishod sudskog postupka, podnosilac je podneo zahtev sudu smatrajući da se odlukama redovnih sudova njemu krše prava garantovana  članom 24 [Jednakost pred zakonom] stav 2, članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 54 [Sudska zaštita prava] Ustava, članom 6 EKLjP, kao i članovima  7 i 10 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Sud je sagledavajući navode podnosioca zahteva našao da sve navodne povrede ustava  on objašnjava navodima da su Osnovni i Apelacioni sud  pogrešno primenili člana 360 ZOO, što ulazi u opseg člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP.  Imajući to u vidu Sud je smatrao  da se navodi podnosioca zahteva da su članovi  31 Ustava, 6 EKLjP, kao i član 10 Univerzalne deklaracije, povređeni pogrešnim tumačenjem i primenom člana 360 ZOO, od strane Osnovnog i Apelacionog suda,  kvalifikuju kao   (i) navodi “četvrtog stepena”, jer uključuju pitanja u vezi sa utvrđivanjem činjeničnog stanja i tumačenja i primenu zakona, odnosno „zakonitošću”, a ne „ustavnošću”. Shodno tome Sud je  posle detaljne analize navodnih povreda, zaključio da su   ti navodi očigledno neosnovani na ustavnim osnovama kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.

Što se tiče drugih navoda o povredi ustavom zagarantovanih prava, Sud ih je  proglasio kao očigledno neosnovanim u skladu sa kriterijumom (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi  jer u zahtevu podnosilac zahteva  nije pružio objašnjenja koji idu u prilog navodnim povredama.