Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja Apelacionog suda PN. br. 558/2020 od 18. avgusta 2020. godine

br. predmeta KI 187/20

Preuzimanje:
Sažetak

KI187/20, podnosilac zahteva: Lorik Salihu, ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda PN. br. 558/2020 od 18. avgusta 2020. godine

KI187/20, rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, objavljeno 05.08.2021

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pravno sredstvo, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da se slučaj odnosi na oduzimanje vozila podnosioca zahteva, koje je izvršeno na zahtev Osnovnog tužilaštva u Đakovici, koji je usvojio Osnovni sud, pod sumnjom da je oduzeto vozilo koristio podnosilac zahteva za izvršenje krivičnog dela za koje se sumnja da je počinio. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Osnovnom sudu protiv naloga za oduzimanje vozila. Osnovni sud je odbio žalbu, a u pravnoj pouci svog rešenja je navedeno da protiv iste odluke strane mogu uložiti žalbu Apelacionom sudu u roku od 3 (tri) dana. Nakon žalbe podnosioca zahteva, Apelacioni sud je odbio žalbu, kao nedozvoljenu, uz obrazloženje da je prvostepeni sud pogrešno uputio podnosioca zahteva, zato što na osnovu člana 417 stav 5 ZKPRK-a u ovom konkretnom slučaju nije dozvoljena žalba.

Podnosilac zahteva je, kao glavni navod pred Ustavnim sudom, izneo povredu prava zaštićenog članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava.

Što se tiče člana 31. Ustava, podnosilac zahteva je samo pomenuo, ali nije razradio niti dalje obrazložio pred Sudom na koji način je povređeno njegovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano ovim članom.

Što se tiče navoda o povredi člana 32. Ustava, podnosilac zahteva je pred Sudom naveo da mu je povređeno pravo na pravno sredstvo, zato što je po njemu svoju žalbu uloženu Apelacionom sudu zasnovao na članu 24 u vezi sa članom 378. Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo, kao i na osnovu pravne pouke u rešenju Osnovnog suda. Štaviše, podnosilac zahteva je naveo da je pravno sredstvo bilo dostupno podnosiocu zahteva i predviđeno zakonskim odredbama. Podnosilac zahteva takođe navodi da je osporena odluka protivrečna, dodajući da se po njemu odredba stava 5 člana 417. Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo primenjuje samo u izuzetnim slučajevima, a prema njemu, ne u ovom slučaju.

Sud je prvo istakao da se navod podnosioca zahteva o povredi člana 32. Ustava u suštini odnosi na pogrešno tumačenje važećeg zakona.

Sud je utvrdio da je, uprkos ustavnom pravu na delotvorno pravno sredstvo, važno napomenuti da svako pogrešno uputstvo o pravnom sredstvu neće dovesti do povrede prava na delotvorno pravno sredstvo.

Sud je u ovom slučaju naglasio da odbijanje predmetne žalbe ne povređuje pravo podnosioca zahteva na pravno sredstvo, zato što on svoje pravo na pitanje u ovom slučaju može ostvariti žalbom na pravnosnažnu presudu.

Na osnovu standarda postavljenih u svojoj sudskoj praksi u sličnim slučajevima i sudskoj praksi ESLJP-a, Sud utvrđuje da podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoje navode o povredi njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovana Ustavom.

podnosiocu:

Lorik Saliu

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti