Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda PML.br. 20/2021 od 16. februara 2021. godine

br. predmeta KI 57/21

Preuzimanje:
Sažetak

KI57/21, Podnosilac: Enes Xhemaj, Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda PML.br. 20/2021 od 16. februara 2021. godine

KI57/21, Rešenje o neprihvatljivosti 25. novembar 2021. godine, objavljena dana 14. decembar 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje 

Na osnovu spisa predmeta proizilazi da se konkretan slučaj pred redovnim sudovima odnosio na događaj u kome je podnosilac zahteva koristio vatreno oružje. S tim u vezi 11.decembra 2018. godine Državno tužilaštvo u Prizrenu – Odeljenje za teška krivična dela podnelo je optužnicu PP/I.br.72/18 Osnovnom sudu, protiv podnosioca zahteva zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo „pokušaja ubistva iz člana 178 u vezi sa članom 28 KZ-a i krivično delo neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja, iz člana 374 stav 1 KZ-a“. 

U postupku pred redovnim Osnovim sudom, podnosilac zahteva je priznao počinjeno krivično, delo. Osnovni sud je 10.marta 2020.godine, doneo presudu PKR.br.115/18, kojom je preinačio krivično delo podnosioca zahteva, nalazeći da iz činjenica i dokaza proizilazi da je on počinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 356 stav 1 KZRK-a u vezi člana 31 KZRK-a, izrekao kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, dok je za krivično delo neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja iz člana 374 stav 1 KZK-a,“ izrekao kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine.

Branilac podnosioca zahteva podneo je žalbu Apelacionom sudu smatrajući da je  „i) presuda u celosti nejasna i kontradiktorna, ii) zato sto je prvostepeni sud prekršio krivični zakon na štetu optuženog, jer nisu uzete u obzir činjenice tokom izvođenja dokaza i da je ovo takođe uticalo i u pogrešno utvrđivanje činjeničkog stanja. Odbrana smatra da je optuženi postupio u nužnoj odbrani, zato što je napadnut od 10 i više ljudi i da ovde optuženi nije imao nameru izvršenja krivičnog dela. iii) kao i u vezi krivične sankcije, jer odbrana navodi da kazna nije pravična, jer je presuda uključena u osnovne povrede, kršenje krivičnog zakona i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i da bilo koja kazna nije pravična niti zakonita.“

Apelacioni sud je doneo presudu PAKR.br. 261/2020, kojom je “prema službenoj dužnosti, preinačio presudu Osnovnog suda u Prizrenu – Odeljenje za teška krivična dela PKR.br. 115/18 od 10.03.2020. godine, u vezi odluke o kazni, dok sto se tiče krivičnog dela  izazivanje opšte opasnosti iz člana 356 stav 1 KZRK-a u vezi sa članom 31 KZRK-a, Sud je prihvatio visinu izrečenu kazne zatvora u trajanju od 3 (tri) godine.

Branilac Podnosilac zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv odluka nižih stepena, upravo smatrajući da su niže stepeni sudovi povredili krivični zakon kada su zaključili da je on izvršio krivično delo iz  člana 356 stav 1 KZRK-a u vezi sa članom 31 KZRK-a. U stvari podnosilac je smatrao da je on ovo krivično delo izvršio u samoodbrani.

Dana 16. februara 2021. godine, Vrhovni sud je doneo presudu PML.br. 20/2021, kojom je odbio kao neosnovani zahtev za zaštitu zakonitosti branioca podnosioca zahteva, navodeći, navodi da pobijane presude sadrže nesaglasnosti između izreke i obrazloženja, takođe ispada da su neosnovani, jer je prvostepeni sud promenio opis izreke presude od opisa u optužnici, i ovom prilikom dato je obrazloženje za svaku tačku presude u vezi sa odlučujućim činjenicama i posebno za prekvalifikaciju krivičnog dela u vezi oba osuđenih, tako da obrazloženje prvostepenog suda u potpunosti odobrava i Vrhovni sud Kosova, stoga na osnovu toga ispada da je navod naglašen u zahtevu neosnovan.  

Upravo sa tim u vezi podnosilac zahteva navodi da se ovakvom prekvalifikacijom krivičnog dela njemu povređuju prava i slobode garantovane članom 3 [Jednakost pred zakonom], članom 23 [Ljudsko dostojanstvo], članom 24 [Jednakost pred zakonom], članom 29 [Pravo na slobodu i sigurnost], članom 30 [Prava optuženog], članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], i članom 54 [Sudska zaštita prava] Ustava. Međutim, podnosilac nije detaljno obrazložio navode o povredama članova ustava, već za sve njih je pružio jedno opšte obrazloženje, na osnovu koga se može zaključiti, da podnosilac smatra da su sudovi pogrešno utvrdili činjenice o izvršenju krivičnog dela, te da su prekvalifikacijom njemu povredili gore navedene članove Ustava.

Sud sagledavajući samu suštinu navoda podnosioca zahteva, je našao , da se oni generalno odnose na povredu člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLJP, za šta je podnosilac na neki način i pružio objašnjenje, Shodno tome, Sud je navode podnosioca zahteva ocenio u svetlu člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, pri tome primenjujući principe i načela  ESLjP, iz odluke Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva u svetlu spisa predmeta Sud je zaključio  da za njega nije sporna ova prekvalifikacija krivičnog dela od strane Osnovnog suda, i to iz same činjenice što Osnovni sud nije vezan sa predlogom optužnice, u ovom slučaju sa predlogom optužnice tužilaštva, da je podnosilac počinio krivično delo pokušaja ubistva iz člana 178 KZK u vezi sa članom 28 KZ-Ka, i to iz razloga što je Osnovni sud, ceneći sve izvedene dokaze zaključio da su se u radnjama podnosioca zahteva, u subjektivnom i objektivnom smislu, stekla sva bitna obeležja krivičnog dela “izazivanje opšte opasnosti iz člana 356 stav 1 KZRK-a u vezi člana 31 KZRK-a”.

Sud je podsetio  da prema krivičnopravnoj teoriji i praksi objektivni identitet optužbe i presude neće biti doveden u pitanje ako se u presudi izmene okolnosti koje se odnose na blaže svojstvo krivičnog dela, ili na okolnosti koje bliže određuju krivično delo, ili ako se u presudi izmene okolnosti koje nisu bitne za opis dela, te ako se u presudi jasnije i preciznije odredi uopšteni činjenični opis dela iz optužnog predloga. U svakom slučaju,  Sud je podsetio da objektivni identitet optužnice i presude nije povređen ako se radi o takvim izmenama koje ne ulaze u suštinu krivičnog dela sadržanog u optužnici, pod uslovom da optuženi ne bude osuđen za teže krivično delo od onog dela koje je sadržano u optužnom aktu.

Shodno tome, Sud na osnovu svega iznetog je zaključio da su redovni sudovi poštovali svoju obavezu iz člana 31. stava 1 Ustava i člana 6. stava 1 EKLjP, zbog čega su neosnovani navodi podnosioca zahteva da je osporenim odlukama povređeno pravo na pravično suđenje u tom segmentu. Sud našao  da ništa u slučaju predstavljenom od strane podnosioca zahteva u prilog prekvalifikacije krivičnog dela ne ukazuje da su oni bili nepravični ili proizvoljni da bi Ustavni sud bio uveren da su podnosiocu zahteva uskraćene bilo kakve procesne garancije, što bi dovelo do povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje, garantovano članom 31. Ustava, odnosno članom 6. EKLjP-a.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi članova 3, 23,24,29, 30 i 54, a koje nije obrazložio, Sud je zaključio da se ti navodi trebaju proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovani jer se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju (iii) „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi, jer je podnosilac zahteva imao mogućnost da ih izgradi u zahtevu, a što on nije učinio. Prema tome, ovi navodi su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.

podnosiocu:

Enes Xhemaj

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Član 24 - Jednakost pred Zakonom, Član 24 - Jednakost pred Zakonom

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Krivični