USTAVNI SUD

KI294/23, podnosilac Sadri Mazreku, Ocena ustavnosti presude [PML. br. 336/2023] Vrhovnog suda Kosova od 25. septembra 2023. godine  

KI294/23, Rešenje o neprihvatljivosti, od 26. novembra 2024. godine, objavljeno dana 18. decembra 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, suštinsko neiscrpljenje, očigledno neosnovano, evidentan nedostatak povrede, nepotkrepljen i neobrazložen

Okolnosti konkretnog slučaja vežu se presudom [P. br. 274/2015] od 21. septembra 2022. godine Osnovnog suda u Đakovici, kojom je podnosioca zahteva proglasio krivim za krivično delo „Legalizovanje lažnog sadržaja“ iz stava 1. člana 403. Krivičnog zakonika Republike Kosovo i osudio ga na kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 9 (devet) meseci. Apelacioni sud je 12. aprila 2023. godine presudom [PA1. br. 1805/22] preinačio presudu Osnovnog suda, u kom slučaju je prekvalifikovao krivično delo „Legalizovanje lažnog sadržaja“, iz stava 2. člana 403. Krivičnog zakonika Republike Kosovo i potvrdio kaznu zatvora, ali je pretvorio u uslovnu kaznu. Podnosilac zahteva je podneo i 3 (tri) zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda, koje je Vrhovni sud presudom [Pml. br. 336/2023] od 25. septembra 2023. godine odbio.

Podnosilac zahteva je u suštini naveo da je osporena presuda zahvaćena povredom prava na pravično i nepristrasno suđenje zbog: (i) očigledno proizvoljnog tumačenja zakona u pogledu ispunjenosti obeležja krivičnog dela; (ii) neobrazloženja sudske odluke; kao i (iii) neprihvatanja dokaza. Isti je naveo i povredu člana 24. [Jednakost pred zakonom] Ustava.

U vezi navoda podnosioca zahteva za očigledno proizvoljno tumačenje zakona, u vezi ispunjenosti obeležja krivičnog dela, Sud smatra da su redovni sudovi dali odgovor podnosiocu zahteva na njegove navode o ispunjenosti obeležja krivičnog dela „Legalizovanje lažnog sadržaja“, razradom materijalnog i procesnog prava primenljivog u konkretnom slučaju i njihovo obrazloženje nema veze sa „očigledno pogrešnom primenom zakona“ niti sa „proizvoljnim navodima“. Takođe, u kontekstu navoda o nedostatku obrazložene sudske odluke, Sud je ocenio da sem adresiranja ovog navoda, redovni sudovi su odgovorili i na druge suštinske navode podnosioca zahteva. Shodno tome, Sud zaključuje da su navodi podnosioca zahteva u vezi sa (i) očigledno proizvoljnim tumačenjem zakona; i (ii) neobrazloženoj sudskoj odluci, u smislu člana 31. u vezi sa stavom 1 člana 6. EKLJP-a, očigledno neosnovani po ustavnim osnovama zbog „očiglednog nedostatka povrede“, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika.

Dok, u vezi navoda podnosioca zahteva o neprihvatanju dokaza, Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije izričito pokrenuo ovaj navod pred redovnim sudovima i stoga ju isti odbio kao nedozvoljen iz proceduralnih razloga zbog suštinskog neiscrpljivanja svih pravnih sredstava, kako je propisano stavom 7 člana 113. Ustava, stavom 2 člana 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 34. Poslovnika.

Na kraju, u vezi sa navodima o povredi člana 24. Ustava, Sud je utvrdio da je podnosilac zahteva samo pomenuo povredu ovog člana i shodno tome je utvrdio da se ovaj navod treba proglasiti očigledno neosnovanim u kategoriji „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, kao što je propisano u članu 48. Zakona, tački (d) stava (1) i stavu (2) pravila 34. Poslovnika.