USTAVNI SUD

KI52/24, Podnosilac: Shkelzen Zariqi, Ocena presude [Pml. br. 446/2023] od 29. septembra 2023. godine Vrhovnog suda Kosova

KI52/24, Rešenje o neprihvatljivosti od 16. juna 2024. godine, objavljeno dana 30. jula 2024. godine.

Ključne reči: individualni zahtev, obrazloženje sudske odluke, pogrešna primena zakona, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni sud proglasio krivim podnosioca zahteva za izvršenje krivičnog dela „Iznuda“ koje je ostalo u pokušaju, iz stava 2 člana 267 u vezi sa članom 1 i članom 20 PKZK. Ovom presudom podnosilac zahteva je osuđen kaznom zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, pošto je isti zajedno sa B.K., obećao A.A. izgradnju kuće i davanje određene novčane sume, u zamenu za pretnju ručnim bombama i plinskim bocama na imanju oštećenog. Protiv presude Osnovnog suda, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu, koju je poslednje navedeni odbio i potvrdio presudu prvostepenog suda. Prema oceni Apelacionog suda, iz dokaza izvedenih tokom glavnog pretresa i iskaza svedoka i oštećenog, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je sam podnosilac zahteva zatražio izvršenje krivičnog dela. Nakon toga, podnosilac zahteva je protiv presude Apelacionog suda podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, koji je odbijen, kao neosnovan.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je naveo da osporena presuda Vrhovnog suda kao i presude prvostepenih i drugostepenih sudova, povređuju njegovo pravo zagarantovano članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, kao rezultat neobrazložene sudske odluke i očigledno proizvoljnog tumačenja zakona.

Prilikom ocenjivanja navoda podnosioca zahteva, Sud je, u početku, razradio načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava, a potom ih je primenio u okolnostima konkretnog slučaja.  U vezi sa navodom podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, zbog neobrazložene sudske odluke, Sud je utvrdio da su Vrhovni sud i nižestepeni sudovi adresirali i odgovorili na ključne navode podnosioca zahteva, iznete žalbom i zahtevom za zaštitu zakonitosti, razrađujući, između ostalog, dokaze, iskaze svedoka i motiv u vezi sa proglašenjem krivim podnosioca zahteva. Međutim, što se tiče tvrdnje podnosioca zahteva o proizvoljnoj primeni zakona, odnosno stava 5 člana 123 ZKPRK kao i tvrdnje da Osnovni sud nije pravio razliku između „kriminalne grupe“ i „zločinačkog udruženja“, Sud je ocenio da podnosilac zahteva nije argumentovao kako je tumačenje zakona od strane Vrhovnog suda i Osnovnog suda očigledno pogrešno ili proizvoljno i da je rezultiralo „proizvoljnim zaključcima“ po njega.

Sledstveno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, kao rezultat neobrazložene sudske odluke pripadaju kategoriji “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, dok navodi o pogrešnom i proizvoljnom tumačenju zakona spadaju u kategoriju navoda „četvrtog stepena“ i da su isti očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika.

Stoga, shodno stavu (2) pravila 34 Poslovnika, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca