USTAVNI SUD

KI27/22, Podnosilac zahteva: NEPTUN KOSOVA SH.P.K, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosovo Rev. E. br. 35/2021 od 14. oktobra 2021. godine 

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan  

Sud podseća da su podnosilac zahteva i SIGMA Group su osnovali ugovorni odnos osiguranja imovine kroz dve polise osiguranja. U periodu kada je imovina bila osigurana, u nekim lokalima koji su u vlasništvu podnosioca zahteva, izvršena su 4 (četiri) slučaja krađe elektronske opreme, pri čemu je prvi slučaj bio osiguran prvom polisom osiguranja, dok su ostala tri slučaja krađe bila pokrivena drugom polisom osiguranja. Podnosilac zahteva je podneo tužbu za naknadu štete Osnovnom sudu, gde je poslednje navedeni presudom [I.EK. br. 266/18] u celosti usvojio tužbeni zahtev, kao osnovan, i obavezao SIGMA Group da podnosiocu zahteva nadoknadi štetu u ukupnom iznosu od 49.669,40  evra. Osnovni sud je, između ostalog, ocenio da je u pogledu druge polise osiguranja došlo do neslaganja između Opštih uslova i Posebnih uslova ugovora o osiguranju, gde su prednost imali poslednje navedeni. Nakon žalbe koju je uložila SIGMA Group, Apelacioni sud je presudom [Ae. br. 201/20] delimično usvojio tužbeni zahtev podnosioca, kao osnovan, i obavezao SIGMA Group da podnosiocu zahteva isplati iznos od 11.605,35 evra na ime naknade štete po prvoj polisi osiguranja, dok je delimično odbio tužbeni zahtev, kao neosnovan, podnosioca zahteva da podnosiocu isplati 38.064,05 evra na ime naknade štete po slučajevima obuhvaćenim drugom polisom osiguranja, odbio je drugi deo žalbe i potvrdio deo presude Osnovnog suda u vezi sa troškovima postupka. Apelacioni sud je ocenio da je Osnovni sud pogrešno primenio materijalno pravo i da nije bilo nesaglasnosti između Opštih uslova i Posebnih uslova i da je podnosilac zahteva potpisivanjem polise osiguranja pristao na zaključenje ugovora o osiguranju prihvatanjem opštih relevantnih uslova koje je potpisao na svakom listu. Nakon toga, podnosilac zahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu, navodeći pogrešnu primenu materijalnog prava a tu reviziju je Vrhovni sud odbio, kao neosnovanu. U obrazloženju svoje presude, Vrhovni sud je zaključio da je Apelacioni sud pravilno primenio odredbe parničnog postupka i materijalno pravo.

U tom pravcu, Sud podseća da podnosilac zahteva pred Sudom osporava zaključke redovnih sudova, tvrdeći da je došlo do (I) povrede člana 31 Ustava u vezi sa neprimenjivanjem stavova 1 i 2 člana 125 kao i stava 4 člana 124 ZOO-a, što bi dovelo do toga da se član 4, tačka 4.3 Opštih uslova ugovora o osiguranju proglasi ništavnim i nevažećim.

Sud smatra da podnosilac zahteva nije dovoljno potkrepio ili argumentovao pred Sudom kako je tumačenje relevantnih zakonskih odredbi od strane Vrhovnog suda dovelo do proizvoljnih ili očigledno neobrazloženih zaključaka u njegovom slučaju ili kako postupci pred redovnim sudovima, u celini, možda nisu bili pravični ili čak proizvoljni.

Samim tim, Sud ocenjuje da podnosilac zahteva nije potkrepio svoje tvrdnje kako mu je osporenom presudom Vrhovnog suda povređeno pravo zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava. Shodno tome, Sud dolazi do zaključka da je ovaj navod podnosioca zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu.