USTAVNI SUD

KI24/22, Podnosilac zahteva: Turkiye Is Bankasi A.S.-filijala na Kosovu, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda E.Rev. br. 36/2021 od 30. septembra 2021. godine 

KI24/22, rešenje o neprihvatljivosti od 27. oktobra 2021. godine, objavljeno 23. novembra 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravno-obavezne norme, ništavost sporazuma, neprihvatljiv zahtev  

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na činjenicu da je tužilac podneo tužbu Osnovnom sudu protiv podnosioca zahteva tako da je podnosilac prinuđen da tužiocu vrati iznos finansijskih sredstava od 89.275,53 evra naplaćenih na ime prevremene otplate kredita. Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca protiv podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu zbog povrede odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se žalba usvoji, kao osnovana, i preinači ožalbena presuda tako da se odbije  tužbeni zahtev podnosioca zahteva ili stvar vrati prvostepenom sudu na presuđivanje. Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda. Podnosilac zahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu u kojoj tvrdi pogrešnu primenu materijalnog prava sa predlogom da se obe presude nižestepenih sudova preinače tako da se tužbeni zahtev podnosioca odbije, kao neosnovan, ili revizija usvoji. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosioca zahteva podnetu na presudu Apelacionog suda.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je u suštini izneo navode opšte prirode o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, zbog povrede prava na obrazloženu odluku. Podnosilac zahteva je navodio da redovni sudovi tri stepena nisu dali dovoljno i logično obrazloženje kada su presudili u njegovom slučaju. Podnosilac zahteva je, na nešto konkretniji način, navodio da su redovni sudovi prekoračili tužbeni zahtev tužioca, jer je tražio poništenje člana 7 ugovora o kreditu, dok su redovni sudovi obavezali podnosioca zahteva da vrati iznos od 89.275,53 evra.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je ocenio da su Vrhovni sud i Apelacioni sud: (i) dali sveobuhvatno obrazloženje za sva centralna pitanja u slučaju podnosioca zahteva, što implicira da je podnosiocu zahteva obezbeđeno iznošenje argumenata protiv tužioca; (ii) Vrhovni sud i Apelacioni sud su utvrdili pravni osnov davanjem dovoljnih i logičnih objašnjenja za uzroke ništavosti člana 7. ugovora o kreditu i protivrečnosti poslednje navedenog sa načelima definisanim pravno-obaveznim normama koje zabranjuju bogaćenje bez pravnog osnova na štetu drugog.

Sud je na kraju zaključio da je zahtev podnosioca u celini očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i da ga treba proglasiti neprihvatljivim na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39 (2) Poslovnika o radu.