USTAVNI SUD

KI87/21, Podnosilac zahteva: Ukë Berisha, Ocena ustavnosti rešenja AA.br. 7/2021 Vrhovnog suda Kosova od 05. februara 2021. godine

KI87/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2022. godine, objavljena 9. marta 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, izbor predsednika političke partije, pristup sudu, jednakost strana u postupku, održavanje javne rasprave 

Iz spisa predmeta proizilazi da je politički subjekta „Albanske hrišćansko-demokratske partije Kosova“ (u daljem tekstu: AHDPK),održala dve odvojene izborne skupštine na kome se birao njen predsednik. Na izbornoj skupštini koja je održana u Đakovici, kao novi predsednik je izabran Zef Morina, dok je na izbornoj skupštini koja je održana u Prištini za predsednika je izabran Ukë Berisha, o održanim sednicama i rezultatima izbora obaveštena je Centralna Izborna Komisija (CIK), koja je 24. decembra 2020. godine, putem  elektronskom poštom poslala nalaz podnosiocu zahteva, u kome ga obaveštava, da CIK priznala izbornu skupštinu AHDPK, održanu u Đakovici a za predsednika Zefa Morinaja.

Podnosilac zahteva je nezadovoljan nalazom CIK-a, podneo  je dve žalbe, CIK-u , i IPŽP. IPŽP, je poslao odgovor u kome ga je obavestio da pre podnošenja žalbe njemu,  prethodno mora da dobije odgovor CIK-a. U  međuvremenu je i CIK poslao svoj odgovor, na koji je podnosilac zahteva uložio žalbu IPŽP.  IPŽP,  je uvažio žalbu i naredio ponovno održavanje izborne skupštine.

Međutim Politički subjekat AHDPK, zastupljen od strane Zef Morina, podneo je žalbu Vrhovnom sudu na odluku IPŽP A.br.24/2021, koju je Vrhovni sud usvojio, i poništio odluku IPŽP.

Podnosilac zahteva nezadovoljan odlukom Vrhovnog suda, podneo je zahtev Ustavnom sudu navodeći povrede člana 3 [Jednakost pred zakonom], člana 24 [Jednakost pred zakonom], člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP, kao i članovima 7 i 10 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Međutim suština navoda podnosioca zahteva se odnosila na povredi prava na „pristup sudu“, kao i povredi prava na „jednakosti oružja“  pred Vrhovnim sudom. Ostale  navode o povredi ustava podnosilac  nije obrazložio. Pored toga on je tražio i održavanje javne rasprave.

Sud je  analizirao glavne navode podnosioca zahteva primenjujući kako svoju praksu tako praksu ESLjP, pri čemu je i zaključio da, što se tiče navoda podnosioca zahteva o pravo pristupa sudu, Sud je bio mišljenja da u predmetnom slučaju nije sporno pitanje da li je podnosilac zahteva imao pravo na pristup sudu radi ostvarenja svojih građanskih prava ili ne.  Sama činjenica da je on podneo žalbu o kojoj su raspravljali nadležni organi CIK-a i Vrhovni sud  je dovoljan pokazatelj da  uslovi propisani  članom 31 Ustava i člana 6 EKLjP, u vezi sa pravo na pristup sudu nisu dovedeni u putanje.

Što se tiče navoda o ravnopravnosti stranaka,  a koji su se odnosila na činjenicu da je Vrhovni sud doneo odluku a da pri tome on nije bio predstavljen tokom žalbenog postupka, Sud je našao da se postupak  pred Vrhovnim sudom odnosio isključivo na pitanje zakonitosti odluke IPŽP, pri čemu su stranke u postupku bile podnosilac žabe i IPŽP, koje su iznosile svoje argumente, žalilac oko nezakonitosti te IPŽP odluke, dok je IPŽP,  iznosio svoje argumente u cilju objašnjenja njene zakonitosti, pri čemu braneći svoju poziciju branio i prava podnosioca zahteva.

Shodno tome Sud je zaključio da nije bilo povrede načela  pristupa sudu kao ni načela ravnopravnosti stranaka u postupku pred Vrhovnim sudom te samom tim ni povrede člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, te je shodno tome zahtev podnosioca odbacio u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika.

Ostale navode o povredi člana 24 Ustava, kao i 7 i 10 Univerzalne deklaracije   Sud je odbacio kao neosnovane iz razloga sto ih podnosilac nije u zahtevu obrazložio,

Takođe Sud je odbacio i zahtev za održavanje javne rasprave, nalazeći da podnosilac nije izneo  argumente koje bi išle potrebi njenog održavanja.