USTAVNI SUD

KI191/21, Podnosilac zahteva: Florim Shahiqi, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 182/2020 od 6. jula 2020. godine

KI191/21, rešenje od 16. februara 2022. godine, objavljeno 04. marta 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, imovinski spor, zaštita imovine, očigledno neosnovan zahtev

Okolnosti ovog slučaja se odnose na imovinski spor između podnosioca zahteva i opštine Gnjilane, gde je poslednje navedena za potrebe posipanja šljunka i asfaltiranja puta eksproprisala pet nepokretnosti. Podnosilac zahteva je zbog neispunjenja obaveze podneo tužbeni zahtev protiv opštine Gnjilane pred Osnovnim sudom u Gnjilanu, gde je na ime eksproprijacije tražio novčanu naknadu u iznosu od 150 evra za svaki kvadratni metar eksproprisane oblasti, kao i primenu zatezne kamate prema važećim zakonima. Odlučujući o tužbenom zahtevu podnosioca, Osnovni sud u Gnjilanu je delimično usvojio njegov tužbeni zahtev, dosuđujući ukupan iznos od 80 hiljada evra. Protiv prvostepene odluke, tužena, opština Gnjilane, uložila je žalbu Apelacionom sudu, koji je usvojio njenu žalbu i stvar vratio na presuđivanje prvom stepenu. Prvostepeni je, odlučujući o preporukama drugog stepena, odbio tužbeni zahtev podnosioca. Podnosilac zahteva je protiv prvostepene odluke uložio žalbu drugom stepenu, koji je u celosti odbio njegovu žalbu, kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je u ovom slučaju iscrpeo vanredno pravno sredstvo, reviziju, protiv drugostepene odluke pred Vrhovnim sudom, koji je osporenom presudom Rev. br. 182/2020 odbio reviziju i potvrdio kao pravične i zasnovane na zakonu osporene odluke drugostepenog i prvostepenog suda.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom naveo povredu njegovih prava zagarantovanih članom 46. [Zaštita imovine] Ustava, zato što su mu redovni sudovi uskratili pravo na naknadu za pet nepokretnosti koje je eksproprisala tužena, opština Gnjilane, te da oni (sudovi) prilikom donošenja odluka po žalbi i reviziji nisu realno i pravično analizirali tužbeni zahtev, materijalne dokaze, činjenice i izvedene dokaze.

Ustavni sud je, pozivajući se na uslove neprihvatljivosti zahteva, utvrđene Ustavom, Zakonom i Poslovnikom o radu, utvrdio da je podnosilac zahteva legitimisan kao ovlašćena strana da ospori ustavnost osporene presude Rev. br. 182/2020 Vrhovnog suda, da je iscrpeo i pravna sredstva koja su mu bila na raspolaganju prema zakonu, ali je zahtev Ustavnom sudu podneo van zakonskih rokova. Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je utvrdio da zahtev podnosioca nije podnet u zakonskom roku predviđenim članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika o radu. Shodno tome, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, zato što je podnet van zakonskog roka.