USTAVNI SUD

KI157/21, Podnosilac zahteva: Nexhat Veseli, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda,  Rev. br. 296/2020 od 26. marta 2021. godine

KI157/21, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 10. novembra 2021. godine, objavljeno dana 1. decembar 2021.godine

Ključne reči: individualni zahtev, nepotkrepljeni ili neobrazloženi navodi, zahtev neprihvatljiv.

Okolnosti ovog konkretnog slučaja su povezane sa jednim ugovorom o radu koji je sklopljen tokom 2009. godine između podnosioca zahteva i McCroft Tobacco Kosova LLC, iz Gnjilana. Nakon tromesečnog perioda od dana sklapanja ugovora, proizilazi da je poslodavac udaljio sa posla podnosioca zahteva. Potonji je podneo tužbu Osnovnom sudu protiv poslodavca u kojoj je tražio isplatu devet (9) drugih plata, odnosno plata od meseca aprila do decembra 2009. godine. Osnovni sud u Gnjilanu je odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, sa obrazloženjem da je poslodavac bankrotirao. Nakon žalbe podnosioca zahteva pred Apelacionim Sudom, potonji je usvojio žalbu i naložio je poslodavcu da isplati nerealizovane plate. Nakon toga, poslodavac je podneo reviziju Vrhovnom sudu kojom prilikom je Sud usvojio kao osnovanu reviziju koju je podneo poslodavac i zaključio je da je Presuda Apelacionog suda bila zahvaćena bitnim povredama materijalnog prava, i na taj način je ostavio na snazi Presudu Osnovnog suda. Podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti pred Kancelarijom državnog tužioca, i potonji je obavestio podnosioca zahteva da nema pravne osnove, zato što se na osnovu člana 254. Zakona o parničnom postupku, zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti samo protiv odluka prvostepenog i drugostepenog suda. Podnosilac zahteva je osporio ove zaključke pred Sudom, tvrdeći da je došlo do povrede članova 3 [Jednakost pred zakonom], 24 [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava. Međutim on je u svom zahtevu samo naveo gore navedene članove Ustava ne objašnjavajući dalje kako su isti osporenom odlukom povredili njegova osnovna prava i slobode.

Sud je, nakon procene tvrdnji podnosioca zahteva, primenjujući i standarde sudske prakse Evropskog Suda za Ljudska Prava kao i praksu Suda, nepotkrepljene ili neobrazložene tvrdnje u vezi sa povredama ustavnih prava se odbijaju od strane Suda na osnovu člana 48 Zakona o Ustavnom Sudu i stava (1) (d0 pravila 39 Poslovnika o Radu. Stoga, i u ovom konkretnom slučaju, imajući u obzir da je podnosilac zahteva samo pomenuo povredu članova Ustava, ne pružajući nikakvo obrazloženje i ne podržavajući svoje navode o načinu na koji je osporena presuda Vrhovnog suda, uključujući odluke nižih sudova, mogla rezultirati povredom njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 3, 24, 31 i 54 Ustava, Sud je zaključio da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv, kako je to i propisano u članu 48 Zakona o Ustavnom Sudu i u stavu (1) (d) pravila 39 Poslovnika o Radu.