Obaveštenje o odlukama sa sednice razmatranja koja je održana 2. jula 2021. godine

Ustavni sud Republike Kosova je danas razmotrio zahtev KO 88/21 podnet od strane Predsednice Republike Kosova.

Sažetak predmeta:

Na sednici razmatranja održanoj dana 2. jula 2021. godine, Sud je razmotrio slučaj KO88/21, odnosno zahtev predsednice Republike Kosovo o (i) “Tumačenju pojma „najveća parlamentarna grupa“ u smislu podele mesta u CIK-u za parlamentarne grupe zastupljene u Skupštini Republike Kosovo, u smislu člana 139, stav 4, Ustava Republike Kosovo“; i (ii) „za rešavanje sukoba ovlašćenja parlamentarnih grupa za predlaganje članova CIK-a”.

Sud primećuje da se na osnovu činjenica u ovom slučaju ispostavlja da je (i) 22. aprila 2021. godine predsednica Republike dostavila zahtev parlamentarnim grupama za predlaganje kandidata za članove CIK-a; i (ii) između 29. aprila 2021. godine i 12. maja 2021. godine, parlamentarne grupe koje su zastupljene u Skupštini koje nemaju pravo da učestvuju u raspodeli zagarantovanih mesta, odnosno LVV, PDK, LDK i AAK, predložile su relevantne članove, dok su politički subjekti, koji zauzimaju zagarantovana mesta za druge zajednice koje ne čine većinu na Kosovu, takođe podneli svoje predloge.

Predsednica Republike Kosovo je 12. maja 2021. godine imenovala osam (8) članova CIK-a. Dva (2) druga člana, predsednica Republike Kosovo nije imenovala zato što je (i) LVV predložio 3 (tri) kandidata za članove CIK-a, dok je PDK predložio 2 (dva) kandidata za člana CIK-a, i tvrdeći „nejasnoće“ u smislu stava 4, člana 139. Ustava, koji propisuje da „Ukoliko je u Skupštini zastupljeno manje grupa, najveća grupa ili grupe mogu da imenuju dodatnog člana“, predsednica Republike Kosovo se obratila Sudu sa zahtevom za tumačenje „najvećih parlamentarnih grupa“ u smislu gore navedene odredbe, odnosno da li slobodna mesta u CIK pripadaju samo najvećoj parlamentarnoj grupi ili grupama; i (ii) bošnjačka zajednica, u aktuelnoj strukturi Skupštine, predstavljena je kroz tri (3) različite političke subjekte sa jednakim brojem mesta u Skupštini, dok su kancelariji predsednice podneta tri (3) predloga od ove zajednice, iako istoj pripada samo jedno (1) mesto u CIK-u. Prema tome, predsednica Republike takođe navodi „nejasnoću“ u smislu stava 4 člana 139 Ustava, povodom imenovanja članova CIK-a iz redova zajednica koje ne čine većinu, u slučajevima kada se jedna zajednica zastupa od više političkih subjekata, ali sa jednakim brojem mesta u Skupštini.

U smislu gore navedenih okolnosti i ističući da „nejasnoća nadležnosti sprečava predsednicu da imenuje sve članove CIK-a kao telo koje upravlja i rukovodi slobodnim, jednakim i neposrednim izborima na Kosovu“, predsednica Republike Kosovo se obratila Ustavnom sudu (i) zahtevom za tumačenje pojma „najvećih parlamentarna grupa“ u smislu stava 4, člana 139. Ustava, oslanjajući se na stav 9, člana 84. Ustava; i (ii) zahtevom za rešavanje sukoba „ovlašćenja“ parlamentarnih grupa za imenovanje članova CIK-a oslanjajući se na tačku 1, stava 3, člana 113. Ustava.

(i) U vezi sa ocenom prihvatljivosti u smislu stava 9 člana 84 Ustava

Pri oceni prihvatljivosti zahteva predsednice za tumačenje ustavnih nejasnoća na osnovu stava 9, člana 84 Ustava i konkretnog zahteva za odgovor na četiri (4) pitanja postavljena Sudu, a koja će biti predstavljena u celosti u Rešenju o neprihvatljivosti koje će u skladu sa procesnim pravilima objaviti narednih dana, Sud je utvrdio da je zahtev predsednice neprihvatljiv. Sud je kroz svoju sudsku praksu, uključujući slučaj KO79/18, gde je takođe razmotren zahtev predsednika Republike za tumačenje stava 4 člana 139 Ustava, pojasnio da (i) stav 9. člana 84. Ustava nije nezavisan od člana 113. Ustava; (ii) stav 9 člana 84 i stav 1 člana 112. Ustava ne mogu se tumačiti van smisla člana 113. Ustava; i (iii) na osnovu člana 113. Ustava Sud je ograničen u mogućnosti da preuzme konsultativnu ili savetodavnu ulogu kroz odgovor na pitanja postavljena pred njim, jer bi ova uloga bila u suprotnosti sa njegovom osnovnom ulogom za odlučivanje o podnetim slučajevima.

(ii) U vezi sa ocenom prihvatljivosti u smislu tačke (1) stava 3 člana 113 Ustava

U oceni prihvatljivosti zahteva predsednice, na osnovu tačke (1), stava 3, člana 113. Ustava, a u vezi sa rešavanjem sukoba „ovlašćenja“ između „ustavnih nadležnosti“ Predsednice i „nadležnosti parlamentarnih grupa koje su zastupljene u Skupštini“ za predlaganje članova CIK-a, Sud je najpre naveo da gore navedeni član Ustava propisuje da je predsednik Republike Kosovo jedna od tri ovlašćenih strana da podnese pitanja „sukoba ustavnih nadležnosti između Skupštine Kosova, Predsednika Republike Kosovo i Vlade Kosova“. Sud je ovu odredbu tumačio u rešenju u slučajevima KO131/18 i KO181/18, gde je objasnio tri kumulativna ustavna uslova koji se moraju ispuniti da bi zahtevi pokrenuti na osnovu ovog člana prošli test prihvatljivosti. U gore navedenim slučajevima, Sud je razjasnio da se u smislu člana 113.3.(1) Ustava, moraju ispuniti tri sledeća uslova: (i) sukob mora pokrenuti jedna od tri ovlašćene strane; (ii) sukob se pokreće o „ustavnim nadležnostima“ Skupštine, predsednika i/ili Vlade Republike Kosovo; i da (iii) postoji sukob.

Sud je ocenio da je u okolnostima ovog slučaja ispunjen prvi ustavni uslov, jer je zahtev Sudu podnela predsednica Republike Kosovo, kao jedna od tri Ustavom ovlašćene strane. Međutim, Sud je utvrdio da drugi ustavni uslov u smislu člana 113.3.(1) Ustava nije ispunjen, jer, kao što je Sud objasnio u slučajevima KO131/18 i KO181/18, navodni sukob treba proisticati iz ustavnih nadležnosti koje su propisane Ustavom za ovlašćene strane. U okolnostima ovog konkretnog slučaja, za razliku od članova 84 (26), 139 (3) i 139 (4) Ustava, koji propisuju ustavnu nadležnost predsednice za imenovanje predsedavajućeg CIK-a i način imenovanja članova CIK-a, nadležnost predsednice za imenovanje članova CIK-a nije propisana Ustavom, već samo Zakonom o Opštim izborima u Republici Kosovo, odnosno u tački (a) stava 3 člana 61 istog.

Sledstveno, prema oceni Suda, u okolnostima konkretnog slučaja, predsednica Republike nije pokrenula pred Sudom sukob „ustavnih nadležnosti“, po propisima člana 113.3.(1) Ustava, i prema tome je Sud proglasio zahtev predsednice Republike Kosovo neprihvatljivim na osnovu člana 113. Ustava, i odbio je zahtev za uvođenje privremene mere na osnovu člana 27. Zakona o Ustavnom sudu.