USTAVNI SUD

KI135/19, Podnosilac zahteva: Shkodran Hashani, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Republike Kosovo Ac. br. 2469/15 od 4. jula 2019 godine

KI135/19, rešenje o neprihvatljivosti od 7. oktobra 2020. godine, objavljeno 6. novembar 2020. god.

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, očigledno neosnovan zahtev 

Na osnovu spisa predmeta proizilazi da kao rezultat saobraćajne nesreće koja se dogodila između podnosioca zahteva i H.S, i nakon tužbe poslednje navedenog protiv podnosioca zahteva pred Osnovnim sudom u Prištini, 9, decembra 2014. godine, Osnovni sud u Prištini je presudom [C. br. 520/09] usvojio tužbu H.S i obavezao podnosioca zahteva da u ime naknade materijalne štete plati H.S određeni iznos novca.

Nakon žalbe podnosioca zahteva pred Apelacionim sudom, koji je u suštini navodio da veštačenja koja su izvršena u vezi sa njegovim slučajem nisu dostavljena podnosiocu zahteva i isti nije imao mogućnost da se izjasni u vezi sa njima, a ni da ih ospori, Apelacioni sud je odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva se obratio Kancelariji Glavnog državnog tužioca sa zahtevom za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda i poslednje navedeni je obaveštenjem odbio zahtev podnosioca za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Podnosilac zahteva je navodio da su mu osporenom odlukom povređena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

U stvari, podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom navodio da mu redovni sudovi nisu pružili zakonsku mogućnost da se izjasni o veštačenju saobraćajnog veštaka, tako što iste nisu dostavili podnosiocu zahteva i shodno tome, nije imao priliku da ih ospori.

Sud je na osnovu dosijea slučaja, primetio da su veštačenja saobraćajnog veštaka od 15. oktobra 2014. godine i veštačenje procene štete od 27. oktobra 2014. godine, dostavljena na adresu podnosioca zahteva i iste je primio N.H otac podnosioca zahteva 12. novembra 2014. godine i shodno tome, Sud utvrđuje da je podnosilac zahteva primio saobraćajno veštačenje.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije potkrepio navode da su relevantni postupci na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da su osporenom odlukom povređena prava i slobode zagarantovana Ustavom. Ustavni sud je zaključio da u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 20. Zakona i na osnovu pravila 39 (2) Poslovnika o radu, zahtev podnosioca je očigledno neosnovan.