USTAVNI SUD

KI40/18, podnosilac zahteva: Hysen Idrizi, ocena ustavnosti presude Rev. br. 271/2017 Vrhovnog suda Kosova od 11. januara 2018. godine

KI40/18, rešenje o neprihvatljivosti od 28. maja 2018. godine, objavljeno 12. juna 2018. godine

Ključne reči: individualni zahtev, prekid radnog odnosa, pasivna legitimacija, zahtev očigledno neosnovan

Podnosilac zahteva je 1991. godine podneo tužbu Osnovnom sudu udruženog rada u Prištini za poništenja odluke P.E. „Elektroprivrede“ za nadoknadu ličnih dohotka za period od 20. jula 1991. godine do 15. jula 1999. godine. Osnovni sud u Prištini je presudom Cl. br. 103/2004 odbio tužbeni zahtev podnosioca za naknadu ličnih dohotka, jer je utvrdio da Kosovska energetska korporacija nije imala pasivni legitimitet u pogledu potraživanja podnosioca zahteva za nadoknadu ličnog dohotka za gore navedeni period, jer nije bila naslednica P.E. „Elektroprivrede“. Apelacioni sud i Vrhovni sud su potvrdili zaključke Osnovnog suda.

Podnosilac zahteva je tvrdio pred Ustavnim sudom da mu je Vrhovni sud (presuda Rev. br. 271/2017) povredio prava garantovana članom 21. [Opšta načela], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava, članovima 13. (Pravo na delotvoran pravni lek) i 14. (Zabrana diskriminacije) EKLjP-a, članom 23 (1) Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, i članovima 1, 2, 3 i 4 Konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije. Podnosilac zahteva je tvrdio da je EKK neosporan pravni naslednik P.E. „Elektroprivrede“ i ima pun pasivni legitimitet na osnovu činjenice da je nakon 1999. godine bio ponovo vraćen da radi kod EKK-a bez upražnjenog radnog mesta na osnovu nastavka radnog odnosa iz prethodnog radnog statusa. S druge strane, Vrhovni sud je zaključio da EKK nije imao predmetni legitimitet u ovom slučaju, jer nije udaljio tužioca sa posla, i prema tome, nije bio učesnik materijalno-pravnog odnosa iz koga je spor nastao.

U rešavanju navoda podnosioca zahteva, Ustavni sud je primetio da su svi argumenti podnosioca zahteva, koji su bili relevantni za odlučivanje o pasivnom legitimitetu EKK-a u ovom predmetu, bili saslušani i pravilno ispitivani od strane sudova. Redovni sudovi su takođe predstavili sve materijalne i pravne razloge koji se odnose na osporenu odluku. Prema tome, Sud zaključuje da su postupci pred Vrhovnim sudom, gledano u celini, bili pravični. Prema tome, Sud je proglasio zahtev podnosioca neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, u skladu sa članom 113 (1) i (7) Ustava, članom 48. Zakona i pravilima 36 (1) (d) i 36  (2) (d) Poslovnika o radu.