USTAVNI SUD

KI 126/17, ocena ustavnosti presude PML. br. 83/2017 Vrhovnog suda Kosova od 26. maja 2017. godine

KI 126/17, podnosilac zahteva: A. K.

Rešenje o neprihvatljivosti od 23.05.2018

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, privremena mera, ne objavljivanje identiteta, očigledno neosnovan  

Podnosilac zahteva u svojstvu vozača je udario lice A.C., koje je preminuli kao rezultat povreda dobijenih u saobraćajnoj nesreći. Tužilaštvo je optužilo podnosioca zahteva i redovni sudovi su ga okrivili da je izvršio krivično delo “ugrožavanje javnog saobraćaja” i osudili na efektivnu kaznu zatvora u vremenskom trajanju od jedne godine.

Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti gore navedene presude Vrhovnog suda, kojom je navodno povređeno pravo podnosioca zahteva na pravično i nepristrasno suđenje koje je garantovano Ustavom i EKLjP-om. Podnosilac zahteva je tražio od Suda da naloži Vrhovnom sudu da donese novu presudu, kojom će poništiti odluke Apelacionog suda i Osnovnog suda i vratiti slučaj na ponovno suđenje. Pored toga, podnosilac zahteva je takođe tražio od Suda: i) da uvede privremenu meru, kojom će se suspendovati početak izvršenja kazne zatvora do odluke Suda; i ii) da ne objavi identitet podnosioca zahteva zbog osetljivih porodičnih pitanja.

Sud je proglasio zahtev neprihvatljivim i odbio zahtev podnosioca za privremenu meru, kao neosnovan. Sud je smatrao da zahtev podnosioca nije ispunjavao uslove prihvatljivosti, jer je bio očigledno neosnovan na ustavnoj osnovi. Nakon razmatranja redovnih sudskih postupaka, Sud je utvrdio da su Vrhovni sud i drugi niži sudovi obrazložili njihove odluke i da odluke nisu ni na koji način bile nepravične ili proizvoljne. Argumenti podnosioca zahteva su iz sfere zakonitosti i nisu pokrenuti na ustavnom nivou. Navedene činjenice ni na koji način nisu opravdale navodnu povredu i podnosilac zahteva ih nije potkrepio na ustavnom nivou – koji je nosio teret dokazivanja da bi ubedili Sud o navodnoj povredi.

Sud je ponovio važnost doktrine „sud četvrtog stepena“, ističući da nije njegova uloga da se bavi greškama u činjenicama ili zakonu, koje su navodno počinili redovni sudovi prilikom ocenjivanja dokaza ili primene zakona (zakonitosti), osim i u meri u kojoj su mogle povrediti prava i slobode zaštićene Ustavom (ustavnost).

Sud je usvojio, kao osnovan, zahtev podnosioca da mu se ne objavi javno identitet, smatrajući da je podnosilac zahteva podneo dovoljno razloga, kao što je propisano u Poslovniku o radu po pitanju zašto njegov identitet ne bi trebao da se objavi.