Rešenje

Ocena ustavnosti rešenja PML. br. 277/2017 Vrhovnog suda od 30. aprila 2018. godine

br. predmeta KI 159/18

Preuzimanje:
Sažetak

KI159/18, podnosilac zahteva: Azem Duraku, Ocena ustavnosti rešenja [PML. br. 277/2017] Vrhovnog suda od 30. aprila 2018. godine, kojim je odbijen njegov zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv rešenja [PN. br. 191/2016] Apelacionog suda Kosova od 1. aprila 2016. godine. 

KI159/18, Rešenje o neprihvatljivosti od 3. aprila 2019. godine, objavljeno 8. maja 2019. godine 

Ključne reči: individualni zahtev, Rešenje o neprihvatljivosti, ponavljanje navoda, očigledno neosnovan 

Sud je na  samom početku opazio da je podnosilac zahteva već jednom podneo zahtev sudu, koji je u Sudu registrovan, 7. aprila 2016. godine, sa oznakom KI60/16. Sud je u vezi sa zahtevom KI60/16 odlučio Rešenjem o neprihvatljivosti  od 15. novembra 2016. godine.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva, Sud je primetio da on i u ovom zahtevu KI159/18, navodi povrede istih članova Ustava i EKLjP koje je navodio i u zahtevu KI60/16, a ti navodi se tiču navodnih povreda prava i sloboda garantovanih članom 7. [Vrednosti], članom 24. [Jednakost pred zakonom], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 32. [Pravo na pravno sredstvo], članom 34. [ Pravo lica da mu se ne sudi dva puta za isto krivično delo], članom 36. [Pravo na privatnost], članom 54. [Sudska zaštita prava], članom 102.3 [Sudovi sude na osnovu Ustava i zakona], članom 109. [Državno tužilaštvo] Ustava, kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje), članom 8. (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP.

Isto tako, Sud  je primetio da podnosilac zahteva i u ovom zahtevu  KI159/18 tvrdi,  da su sudovi povredili Zakonik o krivičnom postupku br. 04/L-123, odnosno članove 156.,158.3, 159.1, 445.1 i 2 ZKP-a, koji ne dozvoljavaju da se nastavi krivični postupak na štetu okrivljenog, ili da se ponovno pokrene krivični postupak zbog postojanja prekluzivnih rokova za podizanje optužnice. U prilog ovih tvrdnji, podnosilac zahteva je naveo više članova ZKP, za koje smatra da su ih redovni sudovi povredili.

Sud, sve  navode koje je već jednom ocenio u zahtevu KI60/16, smatra zahtevom za ponavljanje prethodnog zahteva u vezi sa pitanjima o kojima je Sud već odlučio.

Stoga, u skladu sa pravilom 35. (5) Poslovnika, Sud taj deo navoda  iz zahteva KI159/18, odbija, kao nedozvoljen, po kratkom postupku.

Što se tiče navoda u zahtevu KI159/18, Sud smatra da ništa u slučaju predstavljenom od strane podnosioca ne ukazuje da su postupci pred Osnovnim sudom, Apelacionim sudom i Vrhovnim sudom na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni da bi Ustavni sud bio uveren da je srž prava na pravično i nepristrasno suđenje bila povređena ili da su podnosiocu zahteva uskraćene bilo kakve procesne garancije, što bi dovelo do povrede tog prava prema članu 31. Ustava ili stavu 1. člana 6. EKLjP.

Sud,takođe, na osnovu svega iznetog, nalazi da ništa u slučaju predstavljenom od strane podnosioca zahteva ne ukazuje da su postupci Osnovnog suda Apelacionog i Vrhovnog suda na bilo koji način njemu povredili Ustavna prava i slobode, ili  prava i slobode garantovane EKLjP.

Shodno tome, zahtev podnosioca se u jednom delu odbija u skladu sa pravilom 35. (5) Poslovnika,  dok se navodi iz zahteva KI159/18, odbijaju kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama u skladu sa pravilom 39. (2) Poslovnika o radu.

Isto tako, Sud je odbio zahtev za privremenu meru.

podnosiocu:

Azem Duraku

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje