USTAVNI SUD

KI155/18, Podnosilac zahteva: Benson Buza, Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog Suda Republike Kosovo, Pml. br. 63/2018, od 4. juna 2018. godine

KI155/18, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 25. septembra 2019. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, ne-iscrpljenje pravnih sredstava u suštinskom aspektu, zahtev neprihvatljiv.

Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, kojom su, kako navodi podnosilac zahteva, povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] i članom 33. [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima] Ustava, kao i prava zagarantovana članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Između ostalog, podnosilac zahteva je, Pred sudom tvrdio povrede (i) načela legaliteta i proporcionalnosti u suprotnosti sa članom 33. Ustava, navodeći da je krivično delo za koje je optužen bilo propisano zakonom koji nije bio na snazi u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela, (ii) člana 32. Ustava, navodeći u suštini da mu je onemogućeno osporavanje izmenjene optužnice, i (iii) člana 31. Ustava, navodeći da je sudski pretres trebalo da otpočne ispočetka s obzirom na to da je optužnica, kako se navodi, bila izmenjena.

U tom kontekstu, a što se tiče prve tvrdnje koja se odnosi na načelo legaliteta i proporcionalnosti koje je utvrđeno članom 33. Ustava, Sud primećuje da je Osnovni sud zapravo rešio ovo pitanje tako što je (i) prekvalifikovao krivično delo za koje je optužen podnosilac zahteva i to iz onog koje je propisano članom 343. Krivičnog Zakona Republike Kosovo u krivično delo propisano članom 270. Privremenog Krivičnog Zakona Kosova, čime je primenjen zakon koji je važeći i povoljniji u okolnostima podnosioca zahteva, i (ii) relevantnim rešenjem je predmet iz nadležnosti Odeljenja za teška krivična dela prešao u nadležnost Opšteg odeljenja Osnovnog suda.

Dalje, Sud naglašava da su ostale dve tvrdnje, a koje se pred njim odnose na navode o povredi člana 32 i 31 Ustava, odnosno i u suštini nemogućnosti korišćenja pravnog sredstva protiv, po navodima, izmenjene optužnice, i zahteva da sudski postupak treba da počne ispočetka, su prvobitno adresirane putem odgovarajućeg Rešenja Osnovnog suda, koju potonji nije osporavao ni pred Apelacionim sudom putem žalbe niti pred Vrhovnim sudom, putem zahteva za ocenu zakonitosti. Imajući u obzir okolnosti iz kojih, na osnovu spisa predmeta, proizilazi da su ove specifične tvrdnje podnosioca zahteva po prvi put spomenute pred Sudom, Sud zaključuje da podnosilac zahteva nije pružio mogućnosti redovnim sudovima, uključujući Apelacioni i Vrhovni Sud, da razmotre ove navode u ovom slučaju, gde, kao posledicu, nije ispunio ustavni uslov iscrpljenja pravnih sredstava, iza formalnog smisla i u suštinskom smislu.

Shodno tome, Sud je utvrdio da se zahtev podnosioca mora odbiti kao neprihvatljiv na proceduralnim osnovama zbog neiscrpljivanja svih pravnih sredstava u suštinskom smislu, kao što je propisano stavom 7 člana 113. Ustava, stavom 2 člana 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 39 Poslovnika.