USTAVNI SUD

KI149/18, KI150/18, KI151/18, KI152/18, KI153/18 i KI154/18, Podnosioci zahteva: Xhavit Aliu i  5 të tjerë, Ocena ustavnosti 6 Rešenja Vrhovnog suda Kosova donetih u periodu od 11. aprila do 9. avgusta 2018. godine

Xhavit Aliu (KI149/18), Fadil Bekteshi (KI150/18), Vesel Rukolli (KI151/18), Brahim Kaqkini (KI152/18), Malush Shaqiri (KI153/18) i Florije Kastrati (KI154/18), Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 19. jula 2019. Godine, objavljeno 20 avgusta 2019. Godine.

Ključne reči: Individualni zahtev, “Ngritja e Zërit”, ratna šteta, zahtev očigledno neosnovan

Podnosioci zahteva su podneli tužbe pred Osnovnim sudom u Mitrovici – Odeljenje u Srbici, protiv Vlade Republike Srbije, za komepnzaciju materijalne i nematerijalne štete koja im je prozurokovana tokom rata.

Redovni sudovi su se proglasili nenadležnim za odlučivanje po ovom pitanju i na kraju, Vrhovni Sud je, pozivajući se na odgovarajuće odredbe Zakona o Parničnom Postupku, Gjykata Supreme duke iu referuar dispozitave përkatëse të Ligjit për Procedurën Kontestimore, obrazložio da u ovim slučajevima važe normativi međunarodnog prava, a za koje sporove domaći sudovi nisu nadležni da donose odluke, već je nadležan po ovom pravnom pitanju sud načijoj se teritoriji nalazi sedište Vlade Srbije.

Podnosioci zahteva su pred Ustavnim Sudom tvrdili da su im povređena njihova prava koja su predviđena Ustavom, odnosno članovi 21, 22, 53 i 54. Podnosioci zahteva su imali tri kategorije glavnih tvrdnji: (i) primena principa “per loci” [ratione loci]; (ii) obaveza za primenu međunarodnih standarda u vezi sa ljudskim pravima; kao i (iii) njihovo pravo na sudsku zaštitu prava i pravo na pristup pravdi.

Ustavni Sud je, nakon razmatranja navoda podnosilaca zahteva, obrazložio da su zaključci redovnih sudova doneti nakon jednog detaljnog ispitivanja svih argumenata i tumačenja koje su izneli podnosioci zahteva i istima je data mogućnost da u svim fazama postupka podnesu svoje argumente i zakonska tumačenja za koje su oni smatrali da su od važnosti za njihove slučajeve. Ustavni sud je, takođe, podsetio i na sudsku praksu ESLjP-a u nekim slučajevima kada su se naglašavale proceduralne barijere koje nameće  princip suverenog imuniteta država u odnosu na sudske postupke koji se protiv jedne države mogu pokrenuti pred domaćim sudovima neke druge države. Sud je, takođe, smatrao važnim da naglasi činjenicu da redovni sudovi na Kosovu nikada nisu presuđivali u vezi sa pravom podnosilaca zahteva da zatraže kompenzaciju štete, već samo u pogledu teritorijalne nadležnosti Kosovskih sudova za pokretanje jednog postupka protiv neke druge države.

Samim tim, Ustavni Sud je utvrdio da su zahtevi očigledno neosnovani po ustavnim osnovama i trenaju se proglasiti neprihvatljivim u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu, dok je:

• U zahtevu (KI149/18) utvrdio da je zahtev podnet van zakonskog roka koji je utvrđen u članu 49 Zakona i Pravilu 39 (1) (c) Poslovnika o Radu;
• U zahtevu (KI150/18) utvrdio da je zahtev podnet od strane neovlašćenog lica i ne u skladu sa članom 47 Zakona i Pravilu 39 (1) (a) Poslovnika o Radu.