USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev u skladu sa članom 113.7 Ustava, prvo tvrdeći da su Opštinski sud u Prizrenu i Vrhovni sud povredili prava garantovana članovima 31. i 37. kada su odbacili njegov zahtev za nasledstvo imovine protiv njegove tetke i strica. Podnosilac zahteva je tvrdio da je odluka Opštinskog suda bila nepravedna jer je predsednik sudskog veća bio navodno rođak drugih stranaka i da je odluka Vrhovnog suda bila nepravedna jer Sud nije bio svestan svih relevantnih činjenice, U vreme podnošenja zahteva, nekoliko aspekata ovog imovinskog spora su bila još uvek u toku pred Okružnim sudom u Prizrenu. Drugo, podnosilac zahteva je tvrdio da su švedski i evropski sudovi za ljudska prava (ESLJP) bili pristrasni kada su rešili nekoliko pitanja koja se odnose na porodične zakone, Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv iz tri razloga: (1) pitanje nasleđivanja imovine nije bilo u skladu ratione temporis sa Ustavom i Zakonom, jer uključuje događaje koje su se desili pre usvajanja Ustava, navodeći slučajeve protiv Litvanije i Jasiuniene „Adler Com“ D. o. o. protiv odluke Đakovice; (2) Podnosilac zahteva nije iscrpeo sva pravna sredstva koje pruža zakon o imovinskim pitanjima jer izgleda da je slučaj bio još uvek u toku pred sudom nižeg stepena, navodeći slučajeve Univerzitet AAB-RIINVEST D. o. o. protiv Kosova, i Selmouni protiv Francuske; i (3) pitanja koja se odnose na porodično pravo su neprihvatljiva ratione personae jer se bave pitanjima koja ne spadaju u nadležnost Suda