Rešenje

Zahtev za ocenu ustavnosti presude PML. br. 152 / 2018, Vrhovnog suda od 16.jula 2018. godine

br. predmeta KI 168/18

Preuzimanje:
Sažetak

KI168/18, podnosilac zahteva: Gazmend Jakupi, zahtev za ocenu ustavnosti presude PML. br. 152 / 2018, Vrhovnog suda od 16.jula 2018. godine

 KI168/18, Rešenje o neprihvatljivosti od 14. maja2019. godine, objavljeno 7. juna 2019. godine

 Ključne reči: individualni zahtev, Rešenje o neprihvatljivosti, ratione materiae

 Podnosilac zahteva osporava presudu PML. br. 152/2018, Vrhovnog suda od 16.jula 2018. godine, kojom je odbijen njegov zahtev za zaštitu zakonitosti  podnet protiv rešenja PN. br. 145/ 2018, Apelacionog suda od 21. februara 2018.godine.

Podnosilac u zahtevu pre svega navodi da je on u momentu izvršenja krivičnog dela, za koje je osuđen pravosnažnom presudom Osnovnog suda, “bio u stanju mentalne nesposobnosti ili stanja suštinski smanjene mentalne sposobnosti.“

Takođe, podnosilac zahteva tvrdi, da podvrgavajući se jednom istražnom i sudskom postupku u jednom takvom psihičkom stanju mentalne nesposobnosti ili suštinski smanjene mentalne sposobnosti, lično i neposredno je postao žrtva povrede prava, garantovanih Ustavom, od strane javnih organa – sudova Republike Kosovo.

Podnosilac zahteva smatra da su takvim postupcima sudovi povredili njegova prava i slobode garantovane članom 30. [Prava optuženog], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao i članom 6 (Pravo na pravično suđenje)  EKLJP.

Sud primećuje da podnosilac zahteva navodi da su redovni sudovi odbili njegov zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, a da pri tome nisu uzeli u obzir činjenicu da je u momentu kada je izvršio krivično delo, za koje je  2014. godine i osuđen pravosnažnom presudom P. KR. br. 155/14, Osnovnog suda, “on u stvari zbog svog mentalnog stanja nije bio sposoban za suđenje“.

Sud primećuje da su redovni sudovi po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka podnosioca zahteva, odlučivali isključivo ispunjenju proceduralnih uslova za ponavljanje krivičnog postupka, a ne o meritumu predmeta.

Pored toga, Sud podseća na sudsku praksu ESLJP-a koja utvrđuje da se član 6 EKLjP ne primenjuje na postupke ponavljanja slučaja,  i to iz razloga što, osoba čija je kazna postala pravosnažna, i koja podnese zahtev da se ponovo pokrene njen slučaj, nije „optužena za krivično delo“ u smislu člana 6 (vidi: slučaj ESLJP-a, Franz Fischer protiv Austrije, br. 27569/02, od 6. maja 2003. godine).

Shodno tome, Sud smatra da zahtev podnosioca u pogledu odbijanja redovnih sudova da ponovo pokrenu krivični postupak nisu ratione materiae u skladu sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6 EKLJP.

podnosiocu:

Gazmend Jakupi

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje

Zahtev je ratione materiae van jurisdikcije Suda

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Krivični