USTAVNI SUD

KO131/18, zahtev za ocenu sukoba između ustavnih nadležnosti predsednika Republike Kosovo i Skupštine Republike Kosovo, kao što je utvrđeno članom 113.3 (1) Ustava

KO131/18, rešenje o neprihvatljivosti od 6. marta 2019. godine, objavljeno 25. marta 2019. godine

Ključne reči: sukob ustavnih nadležnosti, ratifikacija međunarodnih sporazuma

Slučaj je podneo predsednik Republike Kosovo (u daljem tekstu: predsednik), sa zahtevom da se oceni sukob ustavnih nadležnosti između predsednika i Skupštine Republike Kosovo (u daljem tekstu: Skupština).

Tvrdnja o sukobu ustavne nadležnosti odnosila se na ustavne nadležnosti koje su utvrđene za predsednika i Skupštinu u članu 18. [Ratifikacija međunarodnih sporazuma] Ustava. Predsednik je kao stranka koja je pokrenula tvrdnju o sukobu između predsednika i Skupštine naveo nejasnoće u pogledu ustavne nadležnosti za ratifikaciju razmene pisama između Republike Kosovo i Evropske unije. U tom smislu, predsednik je tvrdio da mu nije jasno:

“Razmena pisama između predsednika Republike Kosovo (04.06.2018. godine) i visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i sigurnosne politike (08.06.2018. godine) [četvrta razmena pisama]:

• da li treba da se ratifikuje u svojstvu međunarodnog sporazuma od strane Skupštine Republike Kosovo, sa dve trećine (2/3) glasova svih poslanika (u skladu sa članom 18.1. Ustava) ili
• treba da se smatra ratifikovanom nakon potpisivanja od strane predsednika (u skladu sa članom 18.2 Ustava), zbog promene uloge i izvršnog mandata Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu, jer će od sada uglavnom imati savetodavnu i prateću ulogu“.

Sud je primetio da je ovo prvi slučaj sa zahtevom za ocenu tvrdnje o “sukobu” između ustavnih nadležnosti i u tom smislu objasnio je da je nadležnost Suda za ocenu sukoba između ustavnih nadležnosti preventivnog karaktera, odnosno ustavna kontrola ex-ante, ali koja ne isključuje ni ustavnu kontrolu ex-post. U tom smislu, Sud je naveo ustavne zahteve predviđene članom 113.3 (1) Ustava, zakonske zahteve predviđene članovima 31. i 32. Zakona i zahteve predviđene pravilom 68. Poslovnika, kao uslove prihvatljivosti koji moraju biti ispunjeni u slučaju sukoba ustavnih nadležnosti.

Nakon navođenja svakog od uslova [stavovi 86-107] i ocene njihove primenljivosti u okolnostima konkretnog slučaja, Sud je došao do zaključka da iako je slučaj podnela ovlašćena strana, odnosno predsednik – koji je tvrdio sukob između njegovih nadležnosti i nadležnosti Skupštine, on nije tačno naveo kakav sukob postoji između njegovih nadležnosti i nadležnosti Skupštine, uprkos zahtevu Suda da razjasni svoj zahtev koji je prvobitno podneo u formi ustavnog pitanja na osnovu člana 84 (9) Ustava. Predsednik, kao podnosilac ovog zahteva, nije dostavio dovoljno korisnih informacija u vezi sa “navodnim sukobom”, a nije ni “tačno naveo kakav sukob postoji između ustavnih nadležnosti” predsednika i Skupštine.

Shodno tome, Sud je većinom glasova proglasio zahtev predsednika o navodnom sukobu između njegovih ustavnih nadležnosti i ustavnih nadležnosti Skupštine neprihvatljivim za razmatranje u meritumu.